Opis
O ovim bolestima govorićemo istovremeno, razlog tome ješto do njih dovode isti poremećaje i što imaju isti način lečenja.
Na dojci i ostalim ginekološkim organima mogu se razviti različite promene: displazije, hipertrofije, distrofije,fibroze. To su procesi kojji predstavljaju osnovu za stvaranje različitih cističnih i drugih formacija na dojkama, jajnicima, materici. U organizmu se mogu javiti različite vrste hipertrofija kada dolazi do ćelijskog bujanja epitelnog tkiva, masnog tkiva ili u sistemu mlečnih kanala.
Zdrava dojka je meko- elastična, bezbolna na dodir, a bolesna dojka ima određene promene-čvrsta, napeta, bolno osetljiva na dodir i čest se mogu napipati čvorići. Ovi simptomi se mogu javiti i neposredno pred menstrualni ciklus i ne predstavljaju patološku promenu. Ciste i različita zadebljanja remete cirkulaciju i izmenu materija i mogu biti uvod u ozbiljne promene.
Ciste na jajnicima su zapravo šupljine u jajnicima ispunjene bistrom tečnošću „vodene ciste“ ili ispunjene drugim tkivima „čvrste ciste“, veoma su učestale i folikularne ciste. Kod vodenih cisti imamo i funkcionalne ciste koje se povremeno same prazne, ali i u takvim slučajevima opet se preporučuje lečenje da bi se uklinila opna pa čak i sama peteljka ciste. Cistični jajnici su otečeni, upaljeni, bolni.
Uspeh u lečenju zavisi od vrste poremećaja i demenzija promene, cistične promene sa tečnim ili mekšim sadržajem se lakše i brže leče. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na folikulatne ciste, česte među mladim osobama. Nastaju usled hormonskih poremećaja i zapravo su neispucali folikuli koji nisu oslobodili jajnu ćeliju usled čega dolazi do anovulativne menstruacije, odnosno menstruacije bez ovulacije.
Koji su uzroci ovih poremećaja? Pored genetske predispozicije, način života ima značajnu ulogu. Nedovoljno sna, česte nervoze, nedovoljno kretanja, česte upale genitalnih organa dovode do loše cirkulacije, do hroničnih upala jajnika, jajovoda i materice, do stvaranja priraslica na jajovodima i promena na grliću materice. Hormonski poremećaji koji nekada mogu biti izazvani i nekom hormonskom terapijom (lečenje steriliteta, kontraceptivne tablete, abortusi). Prekomerno unošenje namirnica životinjskog porekla koje su bogate masnoćama, mesa (koje je često bogato hormonima). Preporučuje se svim pacijentima koji boluju od cista i mioma da promene svoj način ishrane. Osobe sklone cistama i miomima obično pate i od zatvora, hemoroida, migrene što su signali loše cirkulacije. Loša cirkulacija dovodi do usporenog dovoda hranljivih materija i odvoda razgradnih supstanci. Ćalije ne dobijaju dovoljnu količinu hranljivih materija i kiseonika, a istovremeno se „guše“ u otpadnim materijama.
Pri pojavi cisti najbolje je odmah započeti terapiju biljem, uz redovnu ultrazvučnu kontrolu kod ginekologa. Zapuštanjem bolesti dolazi do povećanja broja i veličine cisti i do sve težeg funkcionisanja zdravog tkiva.
Isti ovi poremećaji dovode i do pojave mioma koji su najčešće zadebljanja mišićnih masa zida materice. Na tim mestima zid materice prestaje da bude elastičan, smanjuje mu se sposobnost skupljanja sto može da dovede do obilnog krvarenja tokom menstruacije ili do produženih menstruacija.
Miomi se obično uklanjaju postupkom eksplorativne kiretaže. Ovaj postupak, međutim, ne može u nedogled da se ponavlja jer se tanji zid materice i posle nekoliko puta materica se vadi.
Miomi, pošto su čvrste mase, sporije se i teže leče nego ciste jer uspešnost njihovog lečenja uglavnom zavisi od prokrvljenosti mioma i mesta na kome se nalaze.
Pošto savremena medicina nema lek za ove tipove promena izuzev hormonske terapije i praćenja ono šta pacijent svakako može pokušati i što može biti veoma efikasno je biljna terapija. Biljna terapija ima najbolji efekat ako se sa njom počne u začetku bolesti.
Uvek prvo treba pokušati sa biljnom terapijom, koja je neškodljiva, deluje na sam uzrok bolesti i nakon koje retko dolazi do recidiva (ponovnog stvaranja bolesti).
TERAPIJA
Terapija kod ovih poremećaja je nešto kompleksnija jer je usmerena na stabilizaciju više stvari. Ona, utiče na regulaciju i vraćanje prirodnog balansa hormona (bez unošenja hormona spolja), stimuliše prokrvljenost i rad napadnutog organa, dovodi do postepenog sušenja cisti.
Terapija obuhvata čaj protiv mioma i cisti ( čajna mešavina sa nevenom), čaj protiv upale jajnika i materice ( čajna mešavina sa očajnicom), fitocistin 2, kapi protiv mioma i cisti ( kapi sa nevenom), kapi protiv upale jajnika i materice ( kapi sa očajnicom), fitohormin, ekviscin, petasidin. Ovi čajevi i kapi se uzimaju naizmenično: svaki dan se pije jedan čaj i jedne kapi. Terapija se pije tri meseca nakon čega se radi ginekološka kontrola. Sa terapijom treba nastaviti dokle god cista ili miom postoje kao i dva meseca nakon toga. Ovaj poslednji period je takođe veoma bitan jer služi tome da se ukloni opna ciste kako se bolest ne bi odmah vratila, odnosno kako se opna ne bi opet brzo ispunila nekom vrstom sadržaja. Ukoliko su miomi praćeni obilnim krvarenjem tokom ili van menstrualnog ciklusa terapiji se priključuje i kapi protiv krvarenja.
Uporedno sa terapijom pacijentu se savetuje da se pridržava preporučene dijete kao i da upražnjava neki vid fizičke aktivnosti jer to ubrzava metabolizam pa samim tim ubrzava i delovanje terapije. To ne treba da budu nikakve zahtevne vežbe, a ako je reč o ženi u menopauzi dovoljne su i duže šetnje.