TERAPIJA PROTIV BAKTERIJA U MOKRAĆI 

Ova biljna terapija uključuje:

- Čaj protiv bakterija u mokraći - Čajna mešavina sa uvom

- Kapi protiv bakterija u mokraći (kapi za urinarne infekcije) - Kapi sa uvom

Biljna terapija deluje dezificijentno i antiseptično na brojne sojeve roda Escherichia, Staphylococcus, Pseudomonas, Proteus, Enterobacter, Klebsiela. Ona obnavlja sluznicu urinarnih puteva, vraća prirodnu kiselost i stimuliše rad bubrega.
Čaj za urinarne infekcije ima funkciju oblaganja sluzokože i ispiranja mokraćnih kanala čime prirodno doprinosi smanjenju broja prisutnih bakterija.

Kapi za urinarne infekcije predstavljaju rastvor svežih lekovitih biljaka u alkoholu i imaju antiseptičnu funkciju pa brzo dovode do povlačenja neprijatnih simptoma peckanja i bola u maloj karlici. Aktivni sastojci iz kapi pokazuju antimikrobni efekat, čime deluju na uzročnike urinarnih infekcija, a ublažavaju grčeve i bolove izazvane upalom sluzokože mokraćnih kanala.

Terapija sadrži veliki broj brižljivo odabranih lekovitih biljaka, a nosi naziv najpoznatije među njima. 

Terapija se uzima naizmenično: jedan dan se pije  čaj protiv bakterija u mokraći ( Čajna mešavina sa uvom), a drugog dana kapi protiv bakterija u mokraći (Kapi sa uvom) i tako naizmenično. 
Kada su u pitanju infekcije sa velikim brojem bakterija i težim simptomima, a radi brzog olakšanja simptoma preporučuje se da se oba proizvoda uzimaju svakodnevno.

Zbog svog svestranog delovanja biljna terapija predstavlja najprirodniji i najefikasniji način delovanja na uzrok problema i neprijatne simptome.

Ova terapija se koristi samostalno kod blažih upala, a odlična je dopuna u slučaju kada je potrebna terapija antibioticima da bi izlečenje u slučaju urinarnih infekcija bilo potpuno i da bi se predupredile komplikacije i vraćanje infekcije. 
Zato se uporedo sa antibioticima, ako su potrebni, mora koristiti i biljna terapija. 
Nakon prestanka terapije antibioticima preporučuje se da se nastavi sa biljnom terapijom dok se bolest potpuno ne izleči (oko mesec dana). Pacijent će i nakon toga redovno raditi kontrole urina.

Treba naglasiti da uporedo sa uzimanjem antibiotika i jedan period nakon toga pacijentkinja može da koristi vaginalete, kremove ili sredstva za vaginalno ispiranje kako bi se zaštitila sluznica vagine i kako bi se sprečila pojava gljivica kao posledica antibiotske terapije.
Što se tiče biljne terapije za vaginalno ispiranje savetuje se upotreba tinkture i čaja za intimnu primenu ( Čajna mešavina sa podbelom i Kapi sa podbelom)  kao i Melema za intimnu primenu koji se aplikuje nakon ispiranja.

TERAPIJU MOŽETE PORUČITI I POZIVOM NA BROJ 060 3737 238 
Pozovite nas da Vas posavetujemo u vezi sa odabirom adekvatne biljne terapije za Vaše tegobe.

Urinarne infekcije

Infekcija urinarnog trakta se može javiti u bilo kom organu ovog sistema (bubrezi, mokraćni kanali i bešika). Ipak, najveći broj infekcija zahvata donje mokraćne puteve (bešiku i uretru).

Infekcije urinarnog trakta mogu biti infekcije mokraćne cevi – uretritis i infekcije mokraćne bešike – cistitis, kao i infekcije gornjeg urinarnog trakta koje se odnose na infekciju bubrega – pijelonefritis. 

Simptomi urinarne bakterijske infekcije podrazumevaju učestalo mokrenje, urgentan nagon na mokrenje i peckanje i bol prilikom mokrenja, a može se javiti i bol u donjem delu trbuha. Analiza urina obično pokazuje veliki broj bakterija, a često sluz. Prisustvo krvi u mokraći može ukazati na nešto komplikovaniju infekciju.


Zašto nastaju bakterijske infekcije mokraćnih puteva? 

Više od 70% infekcija mokraćnih puteva izazvano je otpornom bakterijom – Escherichia coli. Ova bakterija je normalni stanovnik creva, a zbog neposredne blizine one lako prelaze iz svog prirodnog okruženja do vagine pa su urinarne infekcije su veoma čest problem kod žena. 
Ipak neki ljudi oboljevaju, a drugi ne. Zašto?

Neki od najčešćih faktora rizika i razloga nastanka urinarnih infekcija su:
- Pad imuniteta 
- Nedovoljan unos tečnosti 
- Veliki broj lekova koji se pri eliminacije iz organizma izlučuju preko urina i menjaju pH urina koji ima važnu ulogu u odbrani od infekcija. 
- Čestice peska i kamena iz bubrega koje prolazeći kroz mokraćne puteve oštećuju sluznicu koja tako postaje idealna podloga za razvoj bakterija. 
- Nasledna preosetljivost bešike i bubrega i česte prehlade ovih organa. 

I infekcije drugih organa mogu dovesti do povećanog broja bakterija u mokraći, jer se, antibiotici izlučuju putem urina i smanjuju otpornost sluznice mokraćnih puteva.

Važno je napomenuti da su trudnice sklone infekcijama mokraćnih puteva. Razlog leži u činjenici da se hormoni koji se nalaze u povećanoj koncentraciji u urinu što takođe dovodi do promene njegove PH vrednosti. Urin postaje manje kiseo i ovaj prirodni mehanizam odbrane organizma od infekcija više nije pretnja bakterijama koje se normalno nalaze u mokraći. Trudnice ovaj problem moraju rešavati jer veliki broj bakterija predstavljaju opasnost za plod.


Da li biljna terapija može da se koristi zajedno sa antibioticima? 

Kod jakih infekcija, praćenih temperaturom, jakim bolovima, ogromnim brojem bakterija u mokraći ponekad se može javiti i krv u urinu. U ovoj situaciji antibiotici su neophodni u lečenju. Ovde je verovatno u pitanju i upala bešike (cistitis). Upala bešike je takođe česta pojava koja, ako se ne izleči do kraja, može dovesti do upale bubrega.

Antibiotska terapija koja obično traje oko dve nedelje ili deset dana uništi najveći broj bakterija. Najčešće se dešava da posle antibiotika ipak ostane mali broj bakterija, što je dovoljno da infekcija opet bukne u dužem ili kraćem intervalu nakon ovog zalečenja. Sa druge strane ta velika doza antibiotika u urinu smanjuje broj bakterija ali istovremeno narušava normalni, zaštitni pH sluzokože mokraćnih puteva. Time se stvaraju uslovi za rast i razvoj novih bakterija ili gljivica. To je razlog žašto se po prestanku terapije infekcija najčešće vraća i zasto je lečenje antibioticima uvek praćeno promenom grupe sekreta.

Da bi izlečenje bilo potpuno i da bi se predupredile komplikacije i vraćanje infekcije, uporedo sa antibioticima se preporučuje i biljna terapija. 
Nakon prestanka terapije antibioticima mora se nastaviti sa biljnom terapijom dok se bolest potpuno ne izleči (oko mesec dana). Pacijent ce i nakon toga redovno raditi kontrole urina.