Dijabetes je veoma teška bolest koja jednom kada nastane traje ceo život. Uzrok nastanka je najčešće poremećaj funkcije pankreasa, a mi primećujemo povećanu koncentraciju šećera-glukoze u krvi i urinu. 

Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik dijabetesa. Često se o njemu govori kao o tipu dijabetesa koji se javlja u starijem životnom dobu, ali je činjenica da se on može javiti i kod mlađih odraslih osoba. Za razliku od tipa 1 koji je stanje insulinske insuficijencije (nedostatak insulina), tip 2 je stanje rezistencije na hormon, u kojoj su insulinski receptori izgubili osetljivost na insulin. 
Nasledni faktor, fizička neaktivnost, prekomerna i nepravilna ishrana, poremećena funkcija jetre, alkoholizam, stres su uzroci nastanka ovog oboljenja, a posledice su veoma teške i opasne po život. 

Da bi vrednosti šećera u krvi bile u granicama normale, neophodno je da postoji sklad u delovanju hormona (insulina i četiri njemu suprotna hormona- adrenalina, glukagona, hormona rasta i kortizola), uzimanja hrane i fizičke aktivnosti. 

Povišena koncentracija šećera u krvi narušava normalno stanje čitavog organizma. Pre svega, vodi oštećenju krvnih sudova- arterije i vene postaju krte, neelastične i lako lomljive, javljaju se rane i gangrena, što na kraju može dovesti i do amputacije ekstremiteta. Osobe koje pate od dijabetesa predstavljaju rizičnu grupu za pojavu srčanih oboljenja, infarkta, moždanog udara, ciroze jetre. Često postaju bubrežni bolesnici, a javljaju se i poremećaji vida. Posledice su takve da se ne sme dozvoliti da šećer uzme svoj danak. 

BILJNA TERAPIJA ZA DIJABATES TIPA 2

Pomoćna terapija biljnim preparatima za dijabetes tipa 2 obuhvata: ČAJ I KAPI PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI ( ČAJNA MEŠAVINA SA ČIČOKOM, KAPI SA ČIČOKOM).

Jedan dan se pije čaj, drugi dan kapi i tako naizmenično.

Uvođenje fitoterapije u najblažoj fazi dijabetesa je od presudnog značaja za sprečavanje daljeg napredovanja bolesti. Na ovaj način bolest može da se drži pod kontrolom. 

Terapija deluje tako što stimuliše rad tri ključna organa u telu koja su odgovorna za metabolizam šećera: pankreasa, jetre i bubrega i na taj način se sprečavaju nagli skokovi glukoze u krvi tokom dana i dugoročno dovodi do regulacije nivoa šećera u krvi.

Ovom terapijom se omogućava da osobe regulišu nivo glukoze u krvi, najpre zajedno sa sintetskom i biljnom terapijom, a potom sa biljnom i korigovanom ili skroz ukinutom sintetskom terapijom.
Primenom adekvatne biljne terapije obolele osobe nikada neće preći na dijabetes tipa 1 odnosno na insulin.


Koje su moguće posledice dijabetesa? 

1. DIJABETSKO STOPALO 
Dijabetes, posebno ukoliko je loše kontrolisan, može dovesti do oštećenja nerava, neuropatije na stopalima i nogama. Simptomi neuropatije mogu biti: ukočenost, žarenje, peckanje, bol, gubitak osećaja u stopalu. Dijabetes dovodi do oštećenja cirkulacije, a posledice se manifestuju i na krvnim sudovima koji snabdevaju stopalo. Bez dobre cirkulacije može doći do ispoljavanja problema sa kožom i noktima, kao i do pojave ožiljaka (ulkusa). Zbog neuropatije, periferne vaskularne bolesti i otežanog zarastanja rana, male povrede, inficirani ulkus mogu da dovedu do niza komplikacija. Obzirom na sve navedeno, jako je važno staviti akcenat na prevencij. Pažljiv odabit obuće, čarapa, svakodnevno pregledanje stopala kako bi se na vreme primetile minimalne traume, svakodnevna higijena stopala, da koža bude čista i hidrirana, pravilna nega noktiju, izbegavanje hodanja bosim stopalima... 

2. DIJABETSKA RETINOPATIJA
Jedna od komplikacija dijabetesa koje se dijabetičari možda i najviše plaše je slepilo. Oštećenje vida prouzrokovano dijabetesom se zove retinopatija. Postoje dva osnovna tipa: naproliferativni i proliferativni. Neproliferativna forma se sreće kod mnogih dugogodišnjih dijabetičara. Ako ne dođe do njene progresije u proliferativni tip ova forma neće dovesti do gubitka vida. Međutim, prouzrokovaće poremećaje vida u središnjem delu vidnog polja, uz minimalne promene u perifernom delu. Proliferativna forma je mnogo ozbiljnija. Ima je dobila na osnovu činjenice da u ovom slučaju dolazi do nastanka novih krvnih sudova u oku, što dovodi do mogućnosti krvarenja u oku i trajnog oštećenja mrežnjače (retine) sa posledičnim gubitknom vida. Takođe, u dijabetesu je povećana mogućnost nastanka katarakte, koja predstavlja gubitak elastičnosti i zamagljenost očnih sočiva. Za dijabetičare su važne redovne kontrole od strane oftalmologa. Većina očnih komplikacija može biti sprečena ili umanjena ako se promene uoče na vreme. 

3. HIPOGLIKEMIJA U DIJABETESU 
Hipoglikemija je pojava niskog nivoa šećera u krvi i nema dijabetičara koji bar jednom nije doživeo blago podrhtavanje, malaksalost ili preznojavanje. Prag za pojavu znakova hipoglikemije zavisi od osobe do osobe, ali se smatra da je hipoglikemija nastupila kada vrednost šećera u krvi padne ispod 3,8 mmol/l, ili kada se sa visokih vrednosti brzo padne na normalne. Pad nivoa šećera ispod 1 mmol/l uvodi pacijenta u nesvesno (komatozno) stanje. 

4. GLIKOZILIRANI HEMOGLOBIN 
Kada su vrednosti šećera u krvi dugotrajno visoke, organizam nastoji da se različitim mehanizmima oslobodi njenog suviška. Jedan od najvažnijih kompenzatornih mehanizama je vezivanje glukoze iz krvi za belančevine. Taj proces se naziva glikozilacija. Što je koncentracija šećera u krvi viša, veće je i njegovo vezivanje za belančevine i obrnuto. Nažalost, krajnji produkti glikozilacije ozbiljno remete funkciju ovako izmenjenih belančevina, tako da ovaj mehanizam u krajnjoj konsekvenci postaje vrlo štetan (on je zapravo vrlo bitan za nastajanje degenerativnih komplikacija šećerne bolesti). Hemoglobin koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima takođe je jedna belančevina koja u stanjima trajnog povišenog šećera u krvi podleže procesu glikozilacije i nastajanju glikoziliranog hemoglobina ili hemoglobina Alc. Fenomen glikozilacije hemoglobina i stvaranja HbAlc iskorišćen je kao pokazatelj kvaliteta lečenja šećerne bolesti. u krvi zdravih osoba prisutne su minimalne količine HbALc, a kod bolesnika sa dijabetesom njegove vrednosti su evidentno povišene. 

KAKO DA POMOGNETE VAŠEM ORGANIZMU? 

Postoji niz načina kojim, uz terapiju insulinom, možemo pomoći organizmu u borbi protiv ove teške bolesti. 

- Pre svega, fizička aktivnost primerena određenoj starosnoj dobi. Fizička aktivnost rasterećuje pankreas, mišići troše višak energetskih materija iz krvi. Hodanje i trčanje uz duboko disanje stimulišu izmenu materija (metabolizam). 

- Dijete i programi ishrane koji kroz odgovarajući odabir namirnica obezbeđuju dotok svih hranljivih materija bez opterećenja organa za varenje i pankreasa. Svaki dan možete popiti po litar surutke. Hranite se prvenstveno svežim povrćem. Preporučuje se upotreba integralnog pirinča, žitarica, luka, gorkih salata. 

- Hidromasaže stomaka toplom vodom po 15 minuta, takođe rasterećuju organe za varenje, poboljšavaju cirkulaciju i deluju blagotvorno na pankreas. 

- Terapija čajevima i biljnim tinkturama. U najblažoj fazi bolesti nivo glukoze u krvi se može održavati u granicama normale odgovarajućim režimom ishrane. Ukoliko bolest uznapreduje pacijent je primoran da pređe na tablete i insulinsku terapiju.